Ne znam koji mi vrag bi, ali znate one linkove po Facebooku poput „Tko je vaša srodna duša“, „Na koju glumicu sličiš“? Da, da baš to i slične pizdarije? E, nekako mi se nije dalo pisati, lovila me neka neurotika, a ne erotika, pa sam krenula klikati te idiotarije osobito nakon što sam skužila da jedan frend navodno sliči Ivanu Zaku! Rekli bi Bosanci „niđe veze“! Ali, dosada i nešto lijenosti, natjeraše me na polusatno klikanje. Klik tu, pa malo klik tamo…
E, tako ja, sva nadahnuta mojom „vezom bez veze i obaveze“ i „glumimo da smo prijatelji“, idem kliknuti i na ono „Za koga ćete se vjenčati u budućnosti“. Ma, nije da se ja čemu nadam, ali vrag nikad ne spava. Pa, kako ne bih i na to kliknula?! Kako ne bih kliknula kad te Internet gatara točno navlači. I čekam… Preračunava ta aplikacija i mudruje! Znala sam. Znala sam ja odgovor: „Ni za koga, bolje vam je samoj!“
Pa koji k… me i taj Facebook provocira!? Što sam ja? Gabor? Nitko me neće!? Zašto mene nitko neće!? Svi imaju nekog, samo ja te čudne (ne)odnose! Buuuuhaaaaa… I onda onaj vapaj iz slavne Audicije: „ Primi me, primimeee“, ako se itko uopće sjeća te scene.
A frendice besramno lajkaju, hihoću se podijeljenoj objavi! Njima je moja muka fora!
Nakon tog prvotnog šoka i izjave svemira da ću VAZDA biti dosadna usijdeličetina, udahnem, izdahnem i uključim svoj pametni mozak. Navodno sam pametna, iako se po bankovnom računu i po nekim poslovnim potezima može samo reći da sam jebeni, glupi idealist… Stari, naglašavam stari, mobitel u ruke i zovi. Rješavaj nakupljene probleme i dileme. Moj Medo se ne javlja ni nakon mog upornog, petog poziva da mi donese taj usrani mobitel, da bar tu prevarim svemir. On se baš neće javiti, a ja baš neću prestati zvati. Pa kome prvome dosadi. Dođe mi da ga udavim! Najčešće. Rekao mi je da ga vozi u gepeku već par dana, klasično, gužva mu je, a skoro me strah da mi laže. Muškarci su inače lažljive svinje, pa zašto bi on bio bolji od drugih? Nemoguće da je baš on bolji. Definitivno je bolje biti sam nego s lažljivcima!
Ma, ne razumijete vi mene. Ja jednostavno NEĆU kupiti mobitel i NEĆU (opet) produžiti ugovor. NEĆU! NEĆU te dogovorne, ugovorne, potpisane, bračne, mračne odnose. To je sad već više i od inata. Nakon godinu dana svi ti mobiteli polude. Postanu neposlušni, usporeni. Ma, baš kao i muškarci! A da vam ne pričam kako su mi svi ti moji silni udvarači, neovisno o dobi, obrazovanju i vanilla ili kinky mozgu, nudili i ovo i ono ne bi li me osvojili, pa i mobitele. Kad je zatrebao, nigdje nikoga. Svi junaci nikom ponikoše i u zemlju propadoše… Osta Medo sam, k’o senjski arambaša, skoči u ‘ladnu Cetinu vodu. Jadan. Što si na vrat navuče!? Stvarno mi ga sve žao, još ga ovako javno navlačim. Zamislite da mu još prijatelji znaju za mobitel? Ispao bi stvarno papak.
Takvi su ti muškarci. Toliko o galantnosti, ali i o mojoj skromnosti i egoističnosti, te ljestvici koju ni Sergej Bubka ne bi preskočio. Valjda znate tko je on? Ne brinite. Nisam ipak tako umišljena. Ja samo svima glumim nedodirljivu i to me zabavlja, a njih očito privlači. Ja sam vam poput priče o mrkvi i magarcu! Nekad magarac, nekad mrkva.
Sad sam još i, potvrđeno Facebook guruom, usidjeličetina. Je li to loše? Pa rekla bih da nije. S obzirom na to da mi je životni moto „nikad žrtva nikomu i ničemu“, čisto sumnjam da bih se uklopila u hrvatski pojam žene – trpiteljice, nositeljice sto kuteva kuće i majčinstva i brižnosti do groba i činjenice da djeca moraju imati samo najbolje, pa i novi mobitel na prvi dan nove školske godine.
