Uf, evo me opet… Nakon onog pada i koraka unatrag što drugo mi je preostalo nego još jače zasukati rukave, grčevito se primiti posla i raditi na tome da uspijem u onom što sam naumila.
Dakle, računica je otprilike išla ovako trebalo je izgubiti, istopiti, učiniti da nestane 10 kg. U prvih cca mjesec i pol uspjelo je nestati njih 5. Onda se dugooo dugooo nje dešavalo ništa. Pazila sam na prehranu, na to što i kada i u kojoj količini jedem, hodala sam prema planu cca 10 000 koraka dnevno i sve je bilo uzalud. Čak štoviše, razultati su bili gori nego ikada. Demotivacija je bila brutalna, no iskreni i otvoreni razgovor s Branimirom, nutricionistom i Fadilom, psihologom imao je efekta.
Koliko god nam se to na prvi pogled ne činilo tako prehrana je stvarno veliki dio naše osobnosti. U hrani tražimo utjehu, jedemo iz gušta, a ne samo kada smo gladni da bismo zadovoljili esencijalnu životnu potrebu. U svemu tome vrlo često radimo puno krivih koraka, a da ih možda i nismo svjesni. Stoga je važno sve naše poteze s hranom osvijestiti. U biti beskrajno jednostavno, ali meni možda i najteži dio cijele ove priče. Naime, potrebno je redovito voditi dnevnik prehrane, upisivati točno vrijeme obroka, opisati što smo konzumirali, u kojoj količini i kako smo se tada osjećali. Zašto mi je to tako teško polazilo za rukom? Ne znam, možda je samo malo nedostajalo discipline, a možda je to i onaj dio nas koji ipak ne želimo priznati nikome, pa ni samome sebi.
I kada sam im (Branimiru i Fadili) rekla, da su jednostavno preblagi prema meni, dobila sam točno onaj odgovor koji mi je trebao. ‘Čuj, nismo mi blagi, nego ti nisi disciplinirana’, mogao bi se prevesti taj odgovor, iako je u njihovoj interpretaciji zvučao puno puno blaže i uviđavnije, ja sam ga upravo tako prevela i kao takav mi je i trebao. ‘Ovog se trebaš primiti predano kao i posla, nema druge’., nastavio se taj razgovor.
‘Ok, hoću…’ I jesam, uzela sam za to jedan sasvim novi blokić i krenula, dan po dan… Disciplina i samo disciplina… uf
No, u tjedan dana discipline vaga je pala za 2 kg, došle su na red i krstitke, utrpala sam se u crvenu haljinu bez ikakve muke i sve je nekako sjelo na svoje…
Sada dalje, dan po dan i pozdravit ću ih svih 10 zauvijek.
Ono što sam zaboravila, ispustila ili preskočila detaljnije objasniti, pitajte me, rado ću odgovoriti.
Pusa,
Marina
You must be logged in to post a comment Login