Sumrak saga

Kako sam teški filmofil i stvarno gledam jako puno filmova, u zadnje vrijeme se uhvatim kako sam u stanju pogledati stvarno sve i svašta. Iako mi se s vremenom ukus za dobar film prilično podigao na razinu, gledajući sve veći broj filmova u kinu došla sam do toga da su mi se kriteriji "koji film ću pogledati" poprilično srozali… Inače, ja sam veliki fan španjolskog i francuskog filma, možda vam je sad jasnije što pokušavam reci.

Tako sam neki dan otišla pogledati drugi dio Sumraka, koji je do bola izreklamiran u svijetu i mnogi su ga u euforiji čekali (iako osobno ne znam nikog tko bi odgovarao tom opisu). U svakom slučaju, otišla sam iz znatiželje, a i gledala sam prvi dio pa eto… Da ne odugovlačim previše, naravno da mi je film bio koma, mislim da ne trebam niti nabrajati zašto. Što zbog loše glume, što zbog isforsiranih golišavih scena na kiši. Nešto tako naivno nisam pogledala godinama…

Razlog zašto sam uopće i otišla gledati film bili su ljudi koji su pročitali knjige i toliko su bili oduševljeni knjigama. Razočarana filmom, u nadi da možda mi je nešto promaknulo odlučila sam pročitati sve knjige i to u originalu bez prijevoda.

Za bilo koga sa imalo mašte likovi i njihov svijet čarobnog i pomalo morbidnog lako se uvuku pod kožu. Ali to i je poanta knjige, da u tvojoj mašti naprave atmosferu. Ali ta ljubavna priča…ta naivna tinejdžerska priča. Mislim da bi mi bolje legla u nekoj ranoj tinejdžerskoj dobi.

Nikad nisam bila okorjeli fan romantičnih knjiga mada je u svakoj knjizi neka ljubavna priča pa makar u pozadini. Izgleda da se na kraju sve svodi na cure željne ljubavi iz bajke i sanjanje o princu savršenom, kao u nekim starim vremenima. Kao da živimo u priči Jane Austin, ali smještenoj u 21 st. Ono što je definitivno točno, jest da je knjiga nadmašila film u svakom pogledu…ali opet, koja nije? Trenutno sam na sredini zadnje knjige tako da možda i ja doživim neko prosvjetljenje na samom kraju…