Ovih sam dana baš razmišljala o čemu pisati. Nije da je nestalo inspiracije, nego se, zapravo dogodilo previše toga. Toliko toga da sam dva dana krepavala od umora, a navodno sam se trebala malo opustiti.
Prvo, otputovali smo na par dana u Sloveniju, točnije u Rogašku Slatinu. Put je prošao u tračeraju. Kao na maturalcu, u prvim klupama dobri đaci, a u onom zadnjima lošiji. Svi koji misle da je press trip zezancija, grdno su se prevarili. Nismo vam mi tako na masažicama, kupancima i slično. Teta Slovenka nas je toliko izdriblala, imali smo pravi plan i program, a sve u želji da nas oduševi ponudom. Dobro smo jeli, još bolje pili i postali prave #gicegurmanice. Da. Definitivno smo dobro jeli i pili. Još koji dan i bilo bi par kilograma više! A zašto vam sve ovo pišem? Na tom sam se tripu još jednom podsjetila koliko se suprotnosti znaju privlačiti…
Restoran Kaiser, Rogaška Slatina
Različito nabijene čestice međusobno se privlače, slično kao što sjeverni magnetski pol snažno privlači južni. Tako bi nam to objasnili fizičari. A fizika je čisto logična znanost. Da, već znate da volim fiziku. Jednostavna mi je. Je li to tako i kod nas, ljudi? Kod nas ljudi, koji poslovično sve apsolutno iskompliciramo.
Suprotnosti
Pa, rekla bih da definitivno postoje slučajevi koji to dokazuju. Recimo turbo zgodan, visok i crn muškarac i neka mala, niska, guzata ženska. To mi, da sad ne brojimo sitno i ne otkrivamo detalje, prije nekih dvadesetak godina, nije bilo jasno. Kako on tako šarmantan i zgodan dejta s nekom potpuno bezličnom kozom. Naravno, i obrnuto. Kako ona divna, visoka, dugih nogu nađe takvog papka da te naprosto sram gledati. Sad savršeno kužim takve veze.
Naime, ovaj je Lolek, našao svoga Boleka, ako ste dovoljno stari da se sjećate tog crtića. Lolek i Bolek su toliko suprotni da je zapravo pravo čudo kako uopće mogu funkcionirati skupa, a da ne polude jedno na drugo iste sekunde. Da se razumijemo, ne pričam o ljubavnom paru, nego o rađanju jednog divnog prijateljstva. Bar se nadam. Bolek je sve ono što Lolek nije, i obrnuto. Bolek se stalno čudi Loleku. Nije to ono glumljeno, lažno iščuđavanje, nego baš vidiš kako se šokira tu i tamo. S druge strane, Lolek baš mrzi većinu stvari koje Bolek voli. Beskrajno poziranje, fotografiranje, namještanje i slanje poruka gledateljstvu. A tek shoppingiranje, kombiniranje, biranje stvari?! Pa to je prava drama!
Bolek je fin, kulturan, lijepih manira, s puno ljubavi prema klasičnoj glazbi, a Lolek bi najradije pokupio pivo i otišao na (bilo kakvu) tekmu.
Eto! A funkcioniraju savršeno. Nadopune se. Izrodi se ideja/dvije. Ne ljute se jedno na drugo, jer očito od starta kopčaju da je „to tako“, pa nema drama i potreba za mijenjanjem. Kao da se „iskorištavaju“. Svatko uzima od onog drugog ono što nema i sve savršeno klapa.
Naravno da smo se dotakli i muškaraca, ta 3 dana su babe provele skupa. I dobro sam zapamtila riječi Crvenokose: „Milo, mlađi te ne može pratiti, krene ti čupati živce, a onaj koji je slobodan, od četrdeset i koju, ima neku gadnu manu“!
Ali, idemo mi riskirati! Što kažete da to primijenim na muškarce? Tražite li i vi što? Eto, otvorimo „mali oglasnik“. Počet ću prva. Tražim nekog muškog Boleka. Svi zainteresirani, ili oni koji imaju potencijalnog kandidata, neka se jave.
