Psujete li?

Premda je jedno istraživanje pokazalo da su inteligentniji ljudi koji često psuju, znamo da svatko može poraditi na svom rječniku, ako ništa drugo – u trenucima kada je to potrebno

Psovanjem ljudi jedni druge šalju tamo kamo inače nikako ne stanu (npr. Idi u tri dućana nikako ne bi mogla biti psovka, čak da su i dućani mali), te žele jedni drugima ono što se nikako ne može ostvariti, bogohuleći pritom ili spominjući predstavnike pojedinih životinjskih vrsta. Kad bi kojim (lijepim) slučajem ljudi preko noći zaboravili sve psovke u svom rječniku, mnogi bi ostali nijemi.

Kakve su vaše navike glede psovanja?

Psujete li:

  • kad nestane struje dok gledate kako i bogati plaču?
  • kad poderete čarapu, a tek ste ju navukli?
  • kad vam se pokvari stroj za pranje rublja?
  • kad čitate Kijevsku pučku pismaricu, poglavlje 12b. Psovka?
  • kad doslovno prepričavate neki film s tematikom iz (američke) subkulture?
  • kad netko razbije čašu iz vašeg omiljenog kompleta, ili još gore, kad ju razbijete sami?
  • kad vas neki majmun bezobrazno pretekne i zauzme vam zadnje slobodno mjesto na parkiralištu?
  • kad se opalite čekićem po prstu dok zabijate čavao na koji ćete objesiti groznu sliku što ste ju dobili na poklon od svoje svekrve?
  • kad pomislite da, eto, čak i čavle (iz prethodnog stava) morate vi zabijati i da je za to kriva vaša svekrva, čak dvostruko!?

Nemate uopće pojma da (li) psujete?

Ozbiljno ste se približili kategoriji onih prije spomenutih koji bi zanijemjeli…! Hitno nađite drugu poštapalicu.

Na većinu ste pitanja odgovorili s DA? Da, sve su to vrlo opravdani razlozi za psovanje. No, možda možete eventualno prostačku psovku zamijeniti nekom, u istom tonu izrečenom, benignom rečenicom, tipa: Ma, baš je danas divan dan! Tako ćete u okolini ostaviti dojam o sebi kao o osobi punoj optimizma i životne radosti, a ne punoj primitivizma, opće nekulture i agresije (što se o psovačima obično misli).

Ako se baš nikako ne možete obuzdati da ne psujete, zaključajte se (sami) u sobu ili u vrtu iskopajte jamu, pa psujte u nju koliko vam drago. Ne bojte se, ono s carem i kozjim ušima je samo bajka; jedina je opasnost da vas čuju djeca: ne samo da će i sami početi psovati, nego će se još i hvaliti kako ste ih vi tomu naučili.

Izvor iz knjige: Zapisi iz tri ženska kuta
Autorice: Dubravka Miljković