Kad umre prijateljstvo…
Neki dan, umrlo je jedno prijateljstvo. Nije to obično prijateljstvo, bilo je to jedno veliko i osebujno prijateljstvo.
Uživate li i vi u babljem ljetu?
Uživam u posljednjim trenucima babljeg ljeta.
Tko je rekao da propuh ubija!?
Nisam baš neki ljetni tip. Iskreno, nisam nikakav ljetni tip, ali trudim se biti.
On bi da krenemo opet ispočetka
Nažalost ili na sreću, više ni sama ne znam što je ispravno - vrijeme će pokazati.
Zašto pišem?
Osam godina pišem, piskaram, bacam svoje misli i istovremeno ih pretačem u redove, jedan ispod drugog.
Ono što nas razdvaja – životni mir
U nekakvoj fazi života sam kad jedino što mi treba je sigurnost i životni mir.
Vrijeme kad je sve stajalo
Razmišljam kako mi ustvari nedostaju one puste i tihe ulice, one ulice bez automobila, bez autobusa bez buke i ispušnih plinova, tu i tamo naletiš samo na nekog biciklistu.
Što da vam kažem o četrdesetima?!
Tada su mi oni koji su imali 40 izgledali turbo staro. Iskreno, tada sam se stvarno bojala i same pomisli kako je to biti u četrdesetima.
Život nije ravnica
Srećom nije ravnica, inače bi bilo strašno dosadno.
Ti nisi bio samo tata, mi smo fakat bili drugari…
Da, prepuno je sjećanja s tobom, prepuno je svega, prepuno je emocija koje nikad neće nestati - zauvijek će ostati tu sa mnom i u meni.